KAKO SU PUCALI VELIKI SISTEMI U SRBIJI
Pet finansijskih skandala koji pokazuju gde kontrola prestaje da radi
Veliki finansijski skandali u Srbiji ovog veka retko su pocinjali otvorenom kraddom. Mnogo cesce nastajali su kroz lose kredite, politicke uticaje na poslovne odluke i odlaganje priznanja gubitaka. U gotovo svim slucajevima problem je postojao mnogo ranije nego sto je postao javni skandal.
Pitanje nije samo sta se dogodilo. Pitanje je zasto sistem nije reagovao na vreme.
AGROBANKA - nekontrolisano kreditiranje srusilo banku
Agrobanka je bila znacajna finansijska institucija sa vaznom ulogom u kreditiranju domace privrede.
Vremenom se u njenom kreditnom portfelju akumulirao veliki broj plasmana cija je naplativost bila sve neizvesnija. Slabosti u proceni kreditnog rizika i nedovoljno efikasni mehanizmi kontrole portfelja doveli su do postupnog pogorsanja finansijskog polozaja banke.
Kako su nenaplativi krediti rasli, kapitalna osnova banke bila je sve vise ugrozena. Kada je postalo jasno da banka ne moze samostalno stabilizovati poslovanje, drzava je morala da intervenise kako bi se izbegao siri poremecaj u finansijskom sistemu.
Problem je dugo tinjao i gomilao se ispod povrsine dok gubici nisu postali neizdrzivi.
Posledice: Banka je zavrsila u restrukturiranju i gasenju. Pokrenuti su krivicni postupci protiv dela rukovodilaca. Trosak sanacije na kraju se prelio na drzavu i finansijski sistem.
RAZVOJNA BANKA VOJVODINE - gubitak kontrole nad kreditnim portfolijom potopio banku
Razvojna banka Vojvodine bila je zamisljena kao institucija koja finansira razvoj privrede.
Medutim, struktura kreditnog portfelja vremenom je postajala sve rizicnija, dok su kapaciteti za kontrolu i naplatu potrazivanja ostajali ograniceni. Naplacivost kredita bila je sve slabija. Kada su gubici postali vidljivi, banka vise nije mogla da nastavi normalno poslovanje.
Posledice: Nakon sto je postalo jasno da banka ne moze odrzivo nastaviti rad, institucija je ugasena, a deo finansijskih obaveza preuzeo je javni sektor.
GALENIKA - pukla zbog nepodnosljivog tereta dugova
Galenika je decenijama bila jedna od najpoznatijih farmaceutskih kompanija u regionu.
Iza tog velikog imena dzikljale su sporne poslovne odluke, gomilanje dugova i slaba naplata potrazivanja. Problem je primecen ali nije bilo blagovremene i adekvatne akcije, sto znaci da je izostala intervencija. Kada je sve postalo javno vidljivo, dugovi su vec bili ogromni.
Posledice: Usledile su istrage, restrukturiranje i dug proces stabilizacije poslovanja. 2017. godine Galenika je prodata, dugove je preuzela drzava.
AZOTARA PANCEVO - problemi godinama zataskavani
Azotara Pancevo bila je znacajan industrijski sistem u oblasti proizvodnje mineralnih dubriva.
Njeno poslovanje bilo je jako zavisno od cena energenata i trzisnih uslova koji su cesto bili nepovoljni za odrzivu proizvodnju. Njen poslovni model zahtevao je stalnu finansijsku podrsku kako bi sistem mogao da nastavi rad.
Kontroli su se izmakli dugovi koji su se neprekidno povecavali, kad su racuni sabrani postalo je jasno da ekonomska odrzivost preduzeca nemoguca.
Posledice: Nakon neuspesnih pokusaja stabilizacije poslovanja, 2018. godine otvoren je stecajni postupak, cime je preduzece fakticki prestalo da postoji u dotadasnjem obliku.
EPS / KOLUBARA - slabosti upravljanja pretocene u nacionalni trosak
Elektroprivreda Srbije je jedan od najvaznijih sistema u zemlji i ima kriticnu ulogu u funkcionisanju srpske ekonomije.
Stabilnost proizvodnje elektricne energije direktno utice na industriju, javne finansije i svakodnevni zivot gradana. Upravo zato problemi u upravljanju, odrzavanju proizvodnih kapaciteta ili investicionim odlukama u takvom sistemu ne ostaju interni problem preduzeca - oni brzo postaju ekonomski problem drzave.
Tokom energetske krize 2021-2022. pokazalo se koliko operativne slabosti u proizvodnji mogu imati velike finansijske posledice. Pad domace proizvodnje elektricne energije primorao je Srbiju da uvozi velike kolicine struje po izuzetno visokim cenama na medunarodnom trzistu.
Posledice: EPS nije bankrotirao niti je likvidiran. Ali je postalo jasno da u velikim infrastrukturnim sistemima slabosti u upravljanju mogu proizvesti ogromne finansijske troskove za drzavu.
Pouke iz slucajeva finansijskih propasti velikih sistema u Srbiji
Kada se ovi slucajevi pogledaju zajedno, obrazac postaje jasan.
Problemi su postojali. Upozorenja su postojala. Ali se reaguje kasno.
Pravo pitanje nije samo sta se dogodilo. Pravo pitanje je zasto sistem nije reagovao na vreme.
Pet pravila za prepoznavanje velikih finansijskih zloupotreba
Iskustvo domacih finansijskih skandala pokazuje isto sto i veliki svetski slucajevi:
- Odsustvo efektivnih kontrola, pravovremeno identifikovanje problema i reagovanje na signale problema su klasicno ponavljani uzroci finansijske propasti.
- Vanekonomski - posebno politicki - uticaji dramaticno povecavaju rizik poslovnih odluka.
- Veliki sistemi su veliki problemi kada udu u teskoce, posledice snose mnogi.
- Veliki finansijski problemi imaju svoj pocetak u malom, nikada od jednom i na veliko. Oni ne nastaju u trenutku kada se obznane.
- Odlaganje priznanja gubitaka gotovo uvek povecava konacnu stetu.
Najveci problemi ne nastaju kada sve eksplodira - vec mnogo ranije, u trenutku kada sistem prestane da proverava sopstvene odluke.
Naši klijenti
