Svi smo u procenama, i procenjujemo i drugi nas procenjuju. Vreme je sveopšteg procenjivanja.
Procene služe:- Da odmerimo vrednost onog što nas interesuje
- Da se odredimo na tako odmerenu vrednost
- Da postavimo opcije za svoje stavovi i odluke
- Da donesemo optimalnu odluku.
U poslovnom svetu nastojimo da prevaziđemo intuiciju, nasumičnost i nagađanja, sve sa namerom da dođemo do objektivnih vrednosti. Svaka vrednost je subjektivna, jer sve propuštamo kroz lični filter, ali bi smo svi da objektiviziramo. Tu je procenitelj da po pravilima svoje profesije pristupi zahvatanju odrednica vrednosti i njihovo kvantificiranje na samoj vrednosti. Za svaku stvar, materijalnu ili nematerijalnu, struka je produkovala osnove i smernice za odmeravanje vrednosti. Veliko raznovrsje objekata procene, ali i svrha zbog koje se procenjuje, učinili su da su se procenitelji izdiversifikovali, posvećujući se posebnim procenama, usled čega u praksi imamo procenitelje uže specijalnosti.
Najustaljenije procene su za:- Finansijsko izveštavanje
- Nekretnine, postrojenja i opreme (NPO)
- Statusne promene
- Stečajne potrebe
- Menadžerske procene
- Kolateral – obezbeđenje
- Specijalne svrhe.
Procene tangiraju mnoge interese, pa se javila potreba za ravnotežnim i stručnim pristupima u procenjivanju. Proceniteljska profesija je visoko regulisana zakonima i pravilima same profesije. Procenitelji, da bi dobili licencu da se procenama bave i da bi bili prihvaćeni sa svojim izveštajima moraju da prođu posebnu proceduru i da se učlane u odgovarajuća udruženja kao i da pruže dokaz da se redovno profesionalno uzdižu kako bi sa svijim znanjima bili na visini zahteva.
Srbija ima svoj Zakon o proceniteljima koji je usklađen sa modernim globalnim profesionalnim zakonima, produkujući regulatorne organe koji su slični onim u drugim državama.
Procene za finansijsko izveštavanje
Vitalno važni deo finansijskih izveštaja je bilans stanja koji prikazuje imovinu, s jedne, i kapital i obaveze sa druge strane. Imovina se finansira sopstvenim kapitalom i zajmovima. U bilansima kapital je razlika između imovine i obavezama, to je ono što pripada vlasniku a što mu ostaje pošto podmiri sve obaveze.
Imovina i obaveze su predmet procene, a kapital je rezidualna veličina. Ta veličina zavisi od vrednosti imovine i vrednosti obaveza. I imovina i obaveze su kompoziti, što znači da imaju niz stavki koje ih čine. Svaka od tih stavki je ono od čega se u budućnosti očekuju koristi (imovina), odnosno ono što će izazvati odlive koristi (obaveze). Svaka stavka imovine i obaveza ima svoju fer vrednost koja zavisi od mnogih uticaja koji su promenljivi. Jednom utvrđene i u knjige unešene vrednosti su fer u momentu kada je izvršena procena. Ali razni faktori mogu da tu vrednost učine neaktuelnom, što praktički znači da je ili veća ili manja nego što je fer vrednosti.
Zbog flukuiranja fer vrednosti, u knjigama vođene vrednosti mogu biti veće ili manje. Posledica je da su vrednosti u knjigama ili precenjene ili podcenjene. Bilansna slika vrednosti pojedinačnih pozicija imovine i obaveza se, prema pravilima računovodstvene profesije, mora usaglasiti sa fer vrednostima.
Ovo procene imaju visoku pažnju jer tangiraju interese mnogih. Otuda je regulacija ove procene najsveobuhvatnije.
Bitne karakteristike procene za finansijsko izveštavanje čine:
- Rezultat vrednovanja se uključuje u finansijske izveštaje, pa utiče na sliku finansijskog zdravlja i uspešnosti entiteta koja se prezentira javnosti
- Zahvata bukvalno sve komponente koje određuju ne samo pojedinačne vrednost nego i finansijsku poziciju, otuda su sigurno najkompleksniji zahtev proceniteljima koji su uglavnom specijalizovani za posebne pozicije, pa ih može obavljati samo dobro koordinisani tim.
- Regulisana je prvenstveno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, čije poznavanja je dodatnih izazov proceniteljima koji specijalizovani uglavnom za standarde procenjivanja
- Izveštaj o preceni se višestruko kontroliše pre nego se njegove vrednosti prihvate i uključe u finansijske izveštaje
- Zbog kompleksnosti ove procene entiteti uspostavljaju posebno definisane interne kontrole nad procenjivanjem
- Za ispravnost vrednovanja u finansijskim izveštajima odgovoran je menadžment
- Predmet su pažnje Interne revizije i Odbora za reviziju, odnosno Nadzornog odbora
- Revizor ih posebno razmatra, ocenjuje sa aspekta ispravnosti i donosi svoj sud o prihvatanju ili izražavanju sumnje
Sačinjavanje i prezentacija godišnjih finansijskih izveštaja je uvek veliki događaj, jer sve što se tokom godine događa treba pretresti i svakom događaju odmeriti uticaj kako bi se mogla stvoriti konačna godišnja slika o finansijskoj poziciji i uspešnosti entiteta na koji se odnose Više…
Procena nekretnina, postrojenja i opreme (NPO)
Bilansne stavke nekretnina, postrojenja i opreme su osetljive na promene vrednosti. Ove stavke izazivaju visoke izdatke u momentu nabavke, i dug period prenošenja vrednosti putem amortizacije na proizvode. Izvori rizika nesaglasnosti vrednosti prikazanih u bilansu i njihovih fer vrednosti su upravo ova dva momenta: visoka vrednost i dug vek korišćenja.
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja zahtevaju od entiteta koji ih primenjuju da posebno obrate pažnju na vrednovanje nekretnina postrojenja i opreme. MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema je fundamentalni standard koji reguliše stavove prema vrednovanju nekretnina, postrojenja i opreme.
Među najmarkantnijim zahtevima standarda izdvajaju se:- Obaveza praćenja odnosa vrednosti ovih pozicija u knjigama i tržišnog vrednovanja istih. Onog trenutka kada se primeti razlika između ovih koja je značajna, pristupa se procenama koje vode ka usaglašavanju stanja vrednosti u knjigama sa tržišnim ili fer vrednostima.
- Godišnje preispitivanju obezvređenja posebno osetljivih pozicija u finansijskim izveštajima, za šta se mora pružiti dokaz koji sumira ispitivanje svih eventualnih posledica koje vode obezvređenjima imovine.
Kontrola vrednosti i vrednovanja NPO obezbeđuje miri i sigurnost mnogih interesenata i daje osnove za bitne zaključke i stavove.
Znanje osveženo – znanje ojačano
- 6.03.2025
UMANJENJE VREDNOSTI IMOVINE
SEMINAR JAČANJA ZNANJA - 28.02.2025
ULOGA AKTERA U PROCENAMA NPO
SEMINAR JAČANJA ZNANJA
Procena za potrebe statusnih promena
Duboke su i dalekosežne posledice statusnih promena. Menja se orijentacija i usmerenje, organizacija i komunikacija prema eksternom okruženju, i isto tako se menja interno okruženje. Faktični nastaju novi identiteti jednog ili više poslovnih entiteta. U statusnim promenama sve je u prekomponovanju, otuda svaki od entiteta sa statusnim promenama menja svoju vrednost.
Vlasnici i menadžeri odmeravaju vrednosne pozicije u pre-statusnom aranžmanu, dešifruju moguće vrednosne pozicije u poststatusnom aranžmanu. U zdravom ekonomskom statusnom menjanja vrednosti, vrednosti bi nakon statusnih promena trebale da se uvećaju, ili bar da se ne umanje. Osnov za prosuđavanja o ovome su procene.
Zakonodavac obavezuje one koji izvode statusne promene da angažuju procenitelja u kritičnim momentima odlučivanja i pre sprovođenja bitnih odluka.
Procena za nesaglasnost u bitnim odlukama
- Promeni statuta društva kojim se umanjuju njihova prava
- Statusnoj promeni
- Promeni pravne forme
- Raspolaganju imovinom velike vrednosti
- Promeni njihovih drugih prava, ako je to statutom regulisano
- Povlačenju jedne ili više klasa akcija sa regulisanog tržišta, odnosno sa MTP
Pravno lice je u obavezi da angažuje procenitelja radi davanja mišljenja o vrednosti akcija odnosno udela, što nakon usvajanja postaje osnov za određivanje cena po kojima će se otkupiti akcije od nesaglasnih.
Procena u stečaju
Zakon o stečaju obavezuje na procenjivanje imovine i obaveza entiteta koji je ušao stečaj, ali i pri kasnijim fazama stečajnog postupka. Procenjuju se sve pozicije imovine i obaveza, ali i stečajni dužnik u celini. Zakon je, kao vrhunski princip u postupanju u stečaju, odredio maksimiranje namirenja poverilaca kroz stečajni postupak.
Informacije o vrednosti imovine i obaveza kao i pravnog lica orijentišu odgovorne u stečaju i upućuju ih na adekvatne odluke.
Procena za menadžersko ocenjivanje
Svaka strategijska promena podrazumeva izmenjeno pozicioniranje datog entiteta, odnosno uvođenje novih odrednica vrednosti. Menadžeri su faktički upravljači vrednošću entiteta koji vode. Oni su odgovorni vlasnicima za vrednost kojom upravljaju, nastojeći da je umnože. Vlasniku menadžer vredi onoliko koliko doprinosi uvećanju kapitala. Otuda, ključni kriterij u ocenjivanju menadžmenta je koliko su doprineli uvećanju vrednosti kapitala.
Najnovija tendencija u upravljanju je upravljanje vrednošću. A koliko je uspešno upravljanje? Odgovor na to daje procena kapitala. Na angažovanje procenitelja i procenjivanje kapitala menadžeri se odlučuju u situacijama među kojima su najčešće:
- Ocena trenutne pozicije vrednosti i u svetlu refleksija raniji odluka na vrednost
- Ocena trenutne pozicije vrednosti pred donošenje strategijskih odluka
- Ocena vrednosti pozicije vrednosti za potrebe alternativnog odlučivanja.
Ovakve procene su veoma izazovne i prvenstveno zavisi od osećaja i potreba menadžmenta
Procena radi obezbeđenja potraživanja
Različite su potrebe za obezbeđenjem potraživanja. Kao najizrazitija, nametnula se potreba banaka da obezbeđuju svoja potraživanja po osnovu datih kredita. Kao što je procedura odobravanja i kontrole kredita regulisana, isto je tako regulisano i procenjivanje objekata koji služe kao garancija banci da će primalac kredita vratiti sredstva ako ne u redovnom postupku a ono prodajom objekta koji služi kao garancija.