Kompanija je koristila posebne finansijske strukture (SPE – Special Purpose Entities) kako bi dugove prebacila van svog bilansa. Najpoznatije strukture bile su LJM i Chewco.

Tokom 2001. analitičari i novinari počeli su da postavljaju pitanja o tim aranžmanima. Kada je kompanija priznala skrivene gubitke, cena akcije pala je sa oko 90 dolara na manje od 1 dolar.

Enron je bankrotirao u decembru 2001. Revizorska kuća Arthur Andersen nestala je sa tržišta, a skandal je doveo do donošenja Sarbanes–Oxley zakona.

Da bi prikazala stabilan rast, kompanija je troškove zakupa telekom mreže knjižila kao kapitalne investicije. Time su troškovi nestajali iz bilansa uspeha, a profit je izgledao veći nego što je bio.

Manipulacija je otkrivena 2002. tokom interne revizije. Istraga je pokazala da je oko 11 milijardi dolara troškova pogrešno knjiženo.

Kompanija je bankrotirala, a direktor Bernard Ebbers osuđen je na 25 godina zatvora.

Banka je koristila transakcije poznate kao Repo 105 kako bi privremeno uklonila deo obaveza iz bilansa i prikazala niži nivo zaduženosti.

Kada je 2008. počela kriza na tržištu nekretnina, poverenje investitora je nestalo, a banka je ostala bez finansiranja.

Lehman Brothers je bankrotirao 15. septembra 2008, što je ubrzalo globalnu finansijsku krizu.

Kompanija je tvrdila da ima 1,9 milijardi evra depozita na računima u azijskim bankama.

Novinari Financial Times-a i revizori pokušali su da potvrde postojanje tog novca. Banke su odgovorile da takvi računi ne postoje.

Wirecard je bankrotirao u junu 2020. Direktor Markus Braun je uhapšen, dok je COO Jan Marsalek nestao i i dalje je međunarodni begunac.

Kompanija je sredstva klijenata preusmeravala povezanoj trgovačkoj firmi Alameda Research i koristila ih za rizične investicije.

U novembru 2022. objavljeni su podaci o finansijskoj povezanosti te dve firme. Investitori su počeli masovno da povlače sredstva sa platforme.

FTX je za nekoliko dana ostao bez likvidnosti i proglasio bankrot. Osnivač Sam Bankman-Fried kasnije je osuđen za finansijsku prevaru.

• Velike zloupotrebe počinju bezazleno i sa nejasnim statusom. Niko ne sprema prevaru i najavljuje je fanfarama. U većini slučajeva sve počinje malim odstupanjem od pravila. Kada to odstupanje ne privuče pažnju, ono se tiho širi pa se tek u jednom trenutku otkrije — i uvek kad su počinjene ogromne štete.
• Složene finansijske konstrukcije – sredstvo za prikrivanje stvarnog stanja. Kada kompanija koristi previše komplikovane strukture i aranžmane koje je teško razumeti, često je to znak da se pokušava sakriti dug ili gubitak.
• Kontrole ne omašuju zato što ih nema, već zato što ne deluju u skladu s pravilima. Revizija, upravni odbori i regulatori postoje i formalno rade svoj posao. Prihvatanje stanja i rezultata bez ozbiljne provere uvod je u nevolje.
• Uspeh slabi kritičko razmišljanje. Kada sve ide na zadovoljstvo svih interesanata, svi zadovoljni što kompanija beleži rast i uvećava tržišnu vrednost, investitori, analitičari i kontrolni organi postaju manje skloni da dovode u pitanje njene rezultate.
• Najveće posledice uvek snose ljudi koji nisu donosili odluke. Kada veliki sistemi propadnu, akcionari gube novac, zaposleni gube posao, a trošak stabilizacije sistema često snosi društvo u celini.