KORPORATIVNA PREDUZEĆA - ANALIZE I STAVOVI

Zakon je donet, ali puna primena zahteva ceo sistem

Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije objavljen je u „Službenom glasniku RS", broj 76/2023. Stupio je na snagu 15. septembra 2023. godine, a počeo je da se primenjuje 15. septembra 2024. godine. [1]

Njegova svrha je da uspostavi centralizovano vlasničko upravljanje, jasne ciljeve države kao vlasnika, profesionalne organe društava, planiranje i praćenje učinka, odgovornost, javno izveštavanje i razvijene kompetencije za korporativno upravljanje.

Puna primena ne nastaje samim stupanjem Zakona na snagu, niti objavljivanjem pojedinačnih uredbi i pravilnika. Ona postoji tek kada su povežu normativni, institucionalni i operativni elementi: svi propisani akti, organi i procedure, ciljevi i ključni pokazatelji učinka, planiranje, pouzdani podaci, periodično praćenje, javni izveštaji, korektivne mere i odgovornost.

Prema javno dostupnim dokumentima, više podzakonskih akata objavljeno je nakon zakonskih rokova. Poseban opšti akt kojim ministar, na osnovu člana 13. stav 7. Zakona, propisuje sadržaj i način sprovođenja godišnjih smernica nije identifikovan u pregledanim zvaničnim evidencijama.

Kako je Zakon zamislio sistem

Svaka karika zavisi od prethodne. Bez potpune normativne i metodološke osnove nije moguće obezbediti ujednačeno, povezano i proverljivo postupanje svih učesnika. Pojedine odredbe mogu se primenjivati, ali to nije isto što i funkcionisanje celog sistema.

Pregled podzakonskih akata, zakonskih rokova i javno potvrđenog statusa

Šta zvanični podaci govore o operativnoj primeni

Normativni nedostaci nisu jedini problem. Godišnji izveštaj Ministarstva privrede o sprovođenju Srednjoročnog plana za 2025. godinu pokazuje da više ključnih operativnih rezultata nije ostvareno u planiranom obimu. [4]

Šta još nije zaokruženo

Normativna celina. Bez potpunog skupa opštih pravila nije moguće obezbediti jedinstvenu metodologiju i ujednačeno postupanje svih društava. Otvoren ostaje status akta iz člana 13. stav 7, dok je rok za usklađivanje posebnih zakona, podzakonskih akata, organizacije i opštih akata već obuhvaćenih društava istekao 15. septembra 2025. godine. [1]

Edukacija i sertifikacija. Pravilnik o programu stručnog usavršavanja jeste donet, ali donošenje Programa nije isto što i uspostavljanje operativnog sistema. Zakon predviđa godišnji javni poziv za realizatore, njihov izbor, edukaciju, ispit u organizaciji Privredne komore Srbije, izdavanje sertifikata od strane Ministarstva, Stručni savet i javno dostupne evidencije. Lica koja su funkciju obavljala na početku primene Zakona bila su dužna da polože ispit do 15. septembra 2025. godine. Do datuma preseka nije pronađena javna potvrda da je ceo ovaj lanac uspostavljen. [1][4]

Ciljevi, KPI i izveštavanje. Zakon predviđa godišnje smernice, posebne ciljeve, ključne pokazatelje učinka, ocenjivanje učinka, korektivne mere i godišnji izveštaj. Zvanični rezultat za 2025. godinu — 0% društava sa ciljevima i KPI utvrđenim u pismima očekivanja — pokazuje da ova veza nije bila operativna u planiranom obimu. [4]

Jedinstvene evidencije i informaciona platforma. Pravilnik je donet, ali je, prema izveštaju za 2025. godinu, indikator uspostavljanja baze podataka imao ostvarenu vrednost 0. Istovremeno, priprema priručnika o načinu unosa podataka i digitalnom formatu dokumenata nije bila započeta i preneta je na IV kvartal 2026. [4]

Kodeks i transparentnost. Obrazac izveštaja o primeni Kodeksa je donet, ali puna procena primene zahteva objedinjenu i javno dostupnu sliku postupanja društava, utvrđenih odstupanja i preduzetih mera. Isto važi za zakonsku obavezu objavljivanja ciljeva, KPI, planova, izveštaja i drugih podataka društava.

Kontinuitet strateškog sprovođenja. Strategija državnog vlasništva važi za period 2021–2027. Na zvaničnoj stranici Ministarstva nije objavljen poseban akcioni plan za 2026–2027. Aktivnosti reforme, međutim, uključene su u Srednjoročni plan Ministarstva privrede za 2026–2028, sa rokovima po kvartalima. Suštinsko pitanje zato nije odsustvo svakog plana, već izvršenje prenetih aktivnosti, pomeranje rokova i javna proverljivost rezultata. [3][4][5]

Poslovi i rokovi koji neposredno slede

Najbliži rokovi pokazuju koje karike sistema tek treba završiti. Njihovo ispunjenje biće ključni test primene Zakona do kraja 2026. i tokom 2027. godine.

Pokrajinska i lokalna preduzeća: evaluacija pred zakonskim rokom

Član 49 Zakona obavezuje Ministarstvo da, u saradnji sa drugim državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i samim javnim preduzećima, izvrši sveobuhvatnu evaluaciju preduzeća čiji su osnivači autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine najkasnije do 15. septembra 2026. godine. Evaluacija se vrši radi pripreme za utvrđivanje njihovog budućeg vlasničkog upravljanja. [1]

Javno dostupne informacije potvrđuju postojanje metodoloških i pilot-aktivnosti, ali ne i završetak sveobuhvatne evaluacije celog sistema. Projekat RELOF 3 obuhvata deset gradova i opština sa njihovim javnim preduzećima i indirektnim budžetskim korisnicima, a traje od 2023. do 2027. godine. U januaru 2026. objavljeno je da je pokrenut proces evidentiranja i analize lokalnih preduzeća radi sagledavanja resursa, finansijskog stanja, korišćenja javnih sredstava i doprinosa javnim uslugama. Najavljeno je i pilotiranje modela nadzora efekata subvencija i dotacija u deset partnerskih lokalnih samouprava. [6][7]

Ovi projekti predstavljaju važnu pripremu, ali nisu isto što i nacionalna evaluacija iz člana 49. Do 3. avgusta 2026. na pregledanim zvaničnim stranicama nije identifikovan sveobuhvatan javno objavljen izveštaj za sva lokalna i pokrajinska preduzeća, niti poseban celovit izveštaj za AP Vojvodinu. Rok još nije istekao, pa se obaveza ne može označiti kao kašnjenje, ali se njeno ispunjenje za sada ne može javno potvrditi.

Zakon unapred ne propisuje da će lokalna i pokrajinska javna preduzeća automatski promeniti pravnu formu, niti da će njihovo vlasničko upravljanje biti preneto na Ministarstvo privrede. Evaluacija je predviđena kao osnov za naknadno utvrđivanje modela. Razuman sled zato može biti: evaluacija, izbor modela vlasničkog upravljanja, eventualne izmene propisa i potom rokovi za usklađivanje. To je analitički zaključak, a ne već objavljena odluka Vlade.

Nepotpun okvir znači nepotpunu primenu

Puna primena Zakona zahteva da svi elementi deluju povezano: država definiše vlasničke ciljeve; društva ih prevode u posebne ciljeve i KPI; planovi se usklađuju sa smernicama; rezultati se prate kroz jedinstvene podatke; odstupanja pokreću mere i odgovornost; a javnost dobija pouzdane izveštaje o učincima.

Ako nedostaje jedna od ključnih karika — opšta pravila za smernice, kompetentni i obučeni organi, sertifikacija, pouzdane evidencije, ciljevi i KPI, godišnje ocenjivanje ili javno izveštavanje — sistem ne funkcioniše celovito, ujednačeno i proverljivo, iako se pojedine odredbe mogu primenjivati.

Zato centralno pitanje nije koliko je dokumenata objavljeno, već da li je uspostavljen sistem koji proizvodi merljive rezultate, jasnu odgovornost i vidljivo unapređenje upravljanja društvima u vlasništvu Republike Srbije.

Zaključak

Izvori

• [1] Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije — zvanični tekst
• [2] Ministarstvo privrede — Sektor za kontrolu i nadzor u oblasti javnih preduzeća i pregled podzakonskih akata
• [3] Srednjoročni plan Ministarstva privrede za period 2026–2028
• [4] Godišnji izveštaj o sprovođenju Srednjoročnog plana Ministarstva privrede za 2025. godinu
• [5] Strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Republike Srbije 2021–2027
• [6] MDULS — Reforma lokalnih finansija u Republici Srbiji, faza 3 (RELOF 3)
• [7] MDULS — „Odgovornije upravljanje, zadovoljniji građani", 28. januar 2026.