Pozovite jednog ili više procenitelja sa bančine liste procenitelja, objasnite mu bitne činjenice koje se tiču nekretnine koju dajete kao garanciju, stavite mu do znanja rok i tražite njegovu cenu ponude. Obratite pažnju da banka daje okvire proceniteljima u kojima se može kretati cena. Procenitelj daje zahteve za dokumentacijom i raspitije se o objektu procene i ocenjuje jeli sve uobičajeno spremno za obavljanje procene. Nakon razjašnjenja bitnih pitanja i konstatacije procenitelja da može stupiti u angažman, treba sačiniti ugovor ili zapis o angažovanju procenitelja.

Inspekcija je ključni moment u proceni nekretnina. Njoj prethodi adekvatna priprema u kojoj procenitelj prikuplja informacije i dokumenta, sve ocenjuje i konstatuje da li je pribavio sve što treba za inspekciju. Dobra priprema je uslov svakog uspeha, pa dobar procenitelj drži do nje. Inspekcija je susret procenitelja sa nekretninom, njeno snimanje i vizuelno i tehnički, pravljenja zapisa o svim bitnim karakteristikama. Inspekciji obavezno prisustvuje vlasnik nekretnine, ili njegov zastupnik jer na licu mesta može da pruži odgovore ne pitanja procenitelja. Rezultat inspekcije čini niz snimaka, zapisi o nalazima i pitanja koja treba odgovoriti.

Prvo je prikupljanje informacija o objektu, ključni je izvod iz Lista nepokretnosti. Potom procenitelje povlači i ocenjuje informacije sa RGZ. Treći korak je priprema radi inspekcije na terenu i sama inspekcija (inspekcija i zapisi, kao i fotosnici); peto, procenitelj istražuje tržišne informacije o nekretninama, prikuplja podatke o sličnim nekretninama, vrši komparacije, odmerava sve faktore uticaja na vrednost; šesto, davanja mišljenja o vrednosti i kontrole celog izvedenog procesa vrednovanja. Finale je predaja Izveštaja.

Izveštaj je standardizovana forma u kojoj su najbitniji sastojci:

• Tehnička specifikacija predmeta procene
• Podaci o površini nekretnine
• Pravni status nekretnine
• Lokacija i analiza
• Opis stanja nađenog pri inspekciji i uočena odstupanja
• Analizu tržišta  sličnih nekretnina
• Analizu najbolje namene predmetne nepokretnosti
• Tržišnu vrednost nepokretnosti
• Građevinsku vrednost nepokretnosti
• Vrednost u slučaju prinudne prodaje nepokretnosti
• Foto dokumentaciju
• Dokumentovane izvore informisanja
• Licencu ovlašćenog procenitelja

Vlasnik gleda na vrednost svoje nekretnine kao na sredstvo maksimiranja svojih zahteva i subjektivno je predisponiran da u njoj vide više vrednosti nego što je zaista ima. On je prirodno pristrasan i uglavnom nalazi da je procenitelj nisko procenio njegovu nekretninu. Procenitelj ima svoj postupak vrednovanja koji mu je profesija propisala, on ima uvid u širok krug informacija i način merenja uticaja svake bitne informacije na vrednost. On je profesionalno obavezan da primeni profesionalna preporuke i da bude nepristrasan. Dakle, procenitelj je arbitar i njemu je banka poklonila poverenje da daje mišljenje o vrednosti nekretnina.

Banka daje usmerenje proceniteljima o ceni usluga. Konkurencija čini da se cene drže na kontrolisanom nivou, a onaj koji traži procenu obavezno kontaktira više procenitelja tražeći ponudu. Faktori koji određuju cenu su: šta je predmet procene, broj objekata u pitanju, kakav je njihov pravni status, koliko je udaljen od procenitelja, koliko su obimna istraživanja koja treba obaviti itd. U krajnjem, cene je rezultat pregovora, što znači da pregovaračke veštine imaju značajan uticaj. Cene Izveštaja o proceni nekretnnina se kreću od 100 evra pa na više.

Da, procena se pravi za specifičnu namenu, ona je informacija usmerena prema davaocu kredita. Procenitelj u svom Izveštaju naglašava da je procena vršena za svrhu uspostavljanja garancije davaoca kredita i da nije za druge namene.