KORPORATIZACIJA DRŽAVNIH PREDUZEĆA - ANALIZE I STAVOVI
Primena Zakona u praksi
Objavljeno:
Stanje na dan 10. oktobra 2026. godine
Šta je završeno, koji su rokovi istekli i koji dokazi još nedostaju za pouzdanu ocenu primene Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije
Suština nalaza
Podzakonski okvir je zaokružen, ali još nije javno potvrđeno da je uspostavljen i funkcionalan celovit sistem vlasničkog upravljanja. Težište ocene sada se pomera sa donošenja propisa na proverljive rezultate njihove primene.
Normativni okvir je zaokružen
Objavljivanjem Pravilnika o sadržaju i načinu sprovođenja smernica kojima se utvrđuju opšti godišnji ciljevi društava kapitala u „Službenom glasniku RS“, broj 78/2026, donet je poslednji podzakonski akt koji je Zakonom izričito predviđen. Time je formalno zaokružen podzakonski okvir za primenu Zakona.
Podzakonski okvir sada uređuje listu i klasifikaciju društava kapitala, izbor pravne forme, imenovanje organa društava, Kodeks korporativnog upravljanja, stručno usavršavanje i sertifikaciju, planiranje i periodično izveštavanje, jedinstvene evidencije i informacionu platformu, praćenje bitnih odstupanja, kao i zarade i naknade organa društava.
Međutim, donošenje poslednjeg propisa ne označava završetak reforme. Njime tek nastaje mogućnost da se proveri da li normativno postavljen sistem zaista funkcioniše i da li proizvodi merljive promene u načinu upravljanja državnim društvima.
Vlasnički upravljački ciklus kao merilo primene
Suština novog sistema nije u pojedinačnim propisima i obrascima, već u njihovoj povezanosti. Politika državnog vlasništva mora se preneti u opšte i posebne ciljeve društava, ciljevi u ključne pokazatelje uspeha i godišnje planove, a ostvareni rezultati u pouzdane informacije, ocenu odstupanja i odgovarajuće korektivne mere.
- 1Vlasnička politika
- 2Ciljevi i KPI
- 3Planovi i rezultati
- 4Mere i odgovornost
Vrednost ovog ciklusa zavisi od toga da li svaka karika stvarno funkcioniše: da li su ciljevi merljivi, podaci potpuni i blagovremeni, odgovornosti jasno određene, odstupanja uočena, a mere vlasnika pravovremene i delotvorne. Ako neka od tih veza izostane, primena Zakona može se svesti na formalno ispunjavanje obaveza bez stvarne promene kvaliteta upravljanja.
Pet otvorenih testova primene
Evaluacija iz člana 49.
Zakonski rok istekao je 15. septembra 2026. Javno su predstavljeni preliminarni nalazi RELOF III analize, ali do datuma preseka nije pronađen javno dostupan dokaz o završetku evaluacije niti konačni izveštaj sa metodologijom, obuhvatom i preporukama.
Ciljevi i KPI
Kriterijumi za ciljeve i ključne pokazatelje uspeha bili su planirani za treći kvartal 2026. Poseban javno dostupan dokument koji potvrđuje izvršenje ove aktivnosti nije identifikovan.
Promena pravne forme
Postoje odluke i registracioni tragovi za pojedina društva, ali pouzdana ocena zahteva jedinstven APR presek: datum registracije, aktuelnu pravnu formu, organe društva i rok za usklađivanje unutrašnje organizacije.
Edukacija i sertifikacija
Za ocenu primene mora biti proverljiv čitav ciklus — od javnog poziva i izbora realizatora do ispita, sertifikata, evidencije sertifikovanih lica i imenovanja na osnovu liste.
Evidencija i platforma
Pravni osnov postoji, ali iz javnih podataka nisu proverljivi obuhvat baze, ažurnost podataka, upozorenja na odstupanja i korišćenje informacija pri odlučivanju vlasnika.
Izveštavanje po Kodeksu
Obrazac izveštaja primenjuje se od 1. januara 2026, ali nije identifikovan konsolidovani nalaz o stepenu usklađenosti, najčešćim odstupanjima i planiranim korektivnim merama.
Od propisa ka upravljanju zasnovanom na informacijama
Sledeća faza reforme mora se meriti rezultatima: APR registracijama i usklađenim organima, objavljenim ciljevima i KPI, funkcionalnom evidencijom i platformom, sprovedenom edukacijom i sertifikacijom, konsolidovanim izveštajima, utvrđenim odstupanjima i dokumentovanim korektivnim merama.
Posebnu težinu ima sposobnost Ministarstva privrede da obavlja novu vlasničku funkciju. Broj i specijalizacija službenika, raspodela portfelja, analiza planova i odstupanja i pravovremena reakcija neposredno određuju da li će centralizovana vlasnička funkcija biti suštinska ili samo administrativna.
Zaključak
Normativni okvir jeste zaokružen, ali puna operativna primena još nije javno potvrđena. Reforma ulazi u odlučujuću fazu: od formalno donetih pravila ka sistemu koji mora da proizvede merljive rezultate, jasnu odgovornost i vidljivo unapređenje upravljanja društvima u vlasništvu Republike Srbije.
Očekuje se
- Objavljivanje sveobuhvatne evaluacije iz člana 49.
- Javno potvrđen pregled usklađivanja posebnih propisa iz člana 50.
- Objavljivanje merljivih ciljeva i KPI.
- Potpuna i ažurna evidencija sa funkcionalnom platformom.
- Proverljiv ciklus edukacije i sertifikacije.
- Konsolidovani nalazi i dokumentovane korektivne mere.
Napomena: pregled odražava stanje javno dostupnih informacija na dan 10. oktobra 2026. godine. Detaljni izvori, kontrolne tačke i preporučeni koraci sadržani su u celovitom analitičkom izveštaju.
Normativni okvir se zaokružuje
ANALIZA · SEPTEMBAR 2026.
Da li je sistem vlasničkog i korporativnog upravljanja spreman da funkcioniše?
U „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 78/2026 od 26. avgusta 2026. godine, objavljen je Pravilnik o sadržaju i načinu sprovođenja smernica kojima se utvrđuju opšti godišnji ciljevi društava kapitala.
Njegovim donošenjem sistem vlasničkog i korporativnog upravljanja državnim društvima dobija sve puniju normativnu fizionomiju.
Pravilnik uređuje jednu od centralnih karika sistema — godišnje Smernice kroz koje se društvima kapitala utvrđuju opšti ciljevi i mere za njihovo ostvarivanje. Ciljevi se dalje razrađuju kroz posebne ciljeve, ključne pokazatelje učinka – KPI i rizike njihovog ostvarivanja. Pravilnik razlikuje finansijske i nefinansijske ciljeve, a KPI povezuje sa početnom i ciljanom vrednošću, periodom realizacije i izvorom provere.
Normativni sistem se popunjava
Kontrola pravnih osnova iz člana 48 Zakona pokazuje da se sada mogu identifikovati svi podzakonski akti čije je donošenje taj član izričito predvideo. Više njih doneto je nakon propisanih rokova, a Pravilnikom o Smernicama popunjena je i poslednja od tih identifikovanih normativnih pozicija.
Time je normativna osnova sistema znatno potpunija.
Sledeći nivo ocene odnosi se na sposobnost tog sistema da proizvodi merljive rezultate.
Ljudski kapacitet sistema
Posebno mesto pripada stručnom osposobljavanju ljudi kojima se poveravaju korporativne funkcije.
Obaveza stručnog usavršavanja postojala je i u Zakonu o javnim preduzećima iz 2016. godine. Novi Zakon ovu oblast uređuje znatno potpunije i normira čitav proces:
Program stručnog usavršavanja uređuje sadržaj i način edukacije. Realizatori se biraju putem javnog poziva, ispit organizuje Privredna komora Srbije, sertifikat izdaje Ministarstvo, a predviđeno je i vođenje evidencije sertifikovanih lica.
Za ocenu funkcionalnosti ovog dela sistema važni su konkretni podaci: ko su realizatori, koliko je edukacija i ispita sprovedeno, koliko je sertifikata izdato i koliki je obuhvat korporativnih funkcionera.
Imenovanje — transparentno
Profesionalizacija obuhvata i način izbora i imenovanja. Zakon i podzakonski okvir uređuju obrazovanje, iskustvo i druga svojstva potrebna za obavljanje korporativnih funkcija, dok je za direktora propisan postupak javnog konkursa.
Transparentnost se dodatno obezbeđuje objavljivanjem podataka o organima društava, njihovim biografijama, ciljevima, KPI, planovima i izveštajima.
Time se stvaraju uslovi da se stručni profil nosilaca funkcija, postupak njihovog izbora i rezultati rada posmatraju kao povezani elementi sistema odgovornosti.
Od Smernica do rezultata
Novi Pravilnik precizira početnu tačku godišnjeg upravljačkog ciklusa. Smernicama se utvrđuje opšti godišnji cilj društva. Društvo ga razrađuje kroz posebne ciljeve i KPI, identifikuje rizike i ugrađuje ih u planiranje. Ministarstvo i Komisija prate realizaciju, dok je posebnim aktom uređeno šta predstavlja bitno odstupanje od ciljeva.
Za praktičnu primenu biće posebno značajni kvalitet ciljeva, merljivost KPI, pouzdanost podataka i način reagovanja na odstupanja.
Važno je razlikovati ove godišnje Smernice od smernica za izradu godišnjih planova poslovanja. Reč je o različitim instrumentima. Novi Pravilnik predviđa neposredno dostavljanje Smernica društvima, pa se njihovo postojanje i primena ne mogu ocenjivati samo prema objavljivanju u službenom glasilu.
Informacije i izveštavanje
Pravne osnove postoje i za Jedinstvenu evidenciju korporativnog upravljanja, informacionu platformu i standardizovano izveštavanje o primeni Kodeksa korporativnog upravljanja.
Sledeća pitanja su operativna: da li su podaci potpuni, ažurni i dostupni i da li se koriste za postavljanje ciljeva, praćenje rezultata i donošenje vlasničkih odluka.
Isto važi za izveštavanje. Njegova upravljačka vrednost nastaje kada jasno poveže:
Od norme do funkcionalnog sistema
Donošenjem Pravilnika o Smernicama učinjen je još jedan važan korak u oblikovanju sistema vlasničkog i korporativnog upravljanja.
Sada se pažnja prirodno pomera na ono što određuje njegovu stvarnu sposobnost: kompetentne i sertifikovane ljude, transparentno imenovanje, kvalitetne ciljeve i KPI, pouzdane informacije, praćenje rezultata i odgovornost.
Sledeći test je sposobnost sistema da propise pretvori u upravljanje — a upravljanje u merljive rezultate.
Ključni pravni izvori:
Zakon · Pravilnik o Smernicama · Program stručnog usavršavanja
Bitne karakteristike zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije
30. mart 2024.
Sigurno je da ima mnogo novina u Zakonu o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, pa onaj ko treba da ga primeni nailazi na niz pitanja na koja mora da obrati pažnju. U cilju pomoći u orijentaciji, shvatanju i primeni ovog zakona dajemo nekoliko ključnih napomena.
Politika državnog vlasništva ima tri strateška pravca:
- Definisanje vlasničkih ciljeva i principa: Ova faza uključuje razvoj jasnih i merljivih ciljeva koji odražavaju strateške interese države i osiguravaju da državna preduzeća operišu u skladu sa nacionalnim prioritetima.
- Podizanje nivoa upravljačkih znanja, odgovornosti i kontrole: Fokus je na unapređenju kompetencija upravljačkih timova unutar državnih preduzeća, uvođenju strožijih mehanizama odgovornosti za postizanje zadatih ciljeva, i jačanju internih kontrola za efikasnije upravljanje resursima.
- Centralizovano upravljanje pomoću ciljeva: Implementacija centralizovanog sistema upravljanja koji omogućava bolje praćenje performansi, alokaciju resursa prema strateškim potrebama, i brzu reakciju na promenjive ekonomske okolnosti.
Ovi pravci su široko postavljeni s obzirom na interes države da, preko preduzeća u njenom vlasništvu, utiče na zadovoljavenje interesa različitih društvenih grupa.
Politika državnog vlasništva polazi od dva najvažnija strateška akta:
- Strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021-2027. godine („Službeni glasnik RS, broj 36/21): Ovaj dokument postavlja osnovne principe i dugoročne ciljeve za upravljanje državnim preduzećima, sa akcentom na povećanje efikasnosti, transparentnosti i konkurentnosti u skladu sa evropskim standardima i praksama.
- Akcioni plan za sprovođenje strategije državnog vlasništva („Službeni glasnik RS, broj 68/21): Detaljno opisuje specifične korake, rokove i odgovorne subjekte za implementaciju strategije, osiguravajući da svaka faza bude praćena merljivim indikatorima uspeha.
Na osnovu ovih strateških akta Vlada Srbije donela je Zakon o upravljanju privrednim društvima u svojini Republike Srbije, koji je stupio na snagu 15.09.2023. godine. Sledi donošenje podzakonskih akata, usaglašavanje pravnog okvira, uspostavljanje centralizovane odgovornosti preko institucionalizovane nadležnosti Ministarstva privrede, uređivanje korporativnog upravljanja javnim preduzećima u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i definisanje ciljeva poslovanja i ključnih pokazatelja uspeha za svako privredno društvo u državnoj svojini.
Zakon uspostavlja centralizovano upravljanje javnim preduzećima
- Povećanje efikasnosti: Omogućava bolje upravljanje državom kao vlasnikom, usmeravajući sve aktivnosti prema zajedničkim ciljevima.
- Veće jedinstvo u postavljanju i ostvarivanju ciljeva: Postiže se koherentno vođenje preduzeća, izbegavajući konflikte interesa koji mogu nastati kad različita ministarstva upravljaju preduzećima iz svojih resora.
- Sinergija i jedinstvenost ciljeva: Sva državna preduzeća deluju pod jedinstvenim vlasničkim ciljevima koje usvaja Vlada Srbije, čime se osigurava koordinisan pristup i maksimalna iskoristivost resursa.
Ovakav model upravljanja primenjuje se jedinstveno za sva privredna društva sa učešćem državnog kapitala, osiguravajući konsistentnost i transparentnost u upravljanju.
Misija MMF je 26. marta 2024. godine
U okviru Trećeg pregleda stend-baj aranžmana sa Srbijom, između ostalog naglasila: „Važno je nastaviti sa pripremom podzakonskih akata kako bi novi značajni zakon o upravljanju državnim preduzećima postao operativan do septembra 2024. Ministarstvo ekonomije bi trebalo da dâ prioritet potpunom popunjavanju svih potrebnih unutrašnjih struktura kako bi moglo da preuzme svoje proširene odgovornosti prema Zakonu o upravljanju državnim preduzećima.“
Ministarstvu privrede je ostavljen rok od godinu dana između stupanja na snagu (15.09.2023) i početka primene Zakona (15.09.2024)
Kako bi se izvršila potrebna usaglašavanja sa drugim sistemskim zakonima (Zakon o privrednim društvima, Zakon o javnim preduzećima), i izvršile organizacione, kadrovske i druge pripreme za uspešnu realizaciju centralizovanog vlasničkog upravljanja države nad javnim preduzećima.
- Do polovine septembra 2024. godine Ministarstvo privrede je dužno da:
- Izvrši kadrovsku popunu i formira posebno telo koje će koordinirati poslove korporativnog upravljanja u privrednim društvima sa državnim kapitalom.
- Definiše strateške smernice (ciljeve) za upravljanje.
- Uspostavi sistem stručnog obrazovanja upravljačkog i menadžerskog kadra u privrednim društvima preko koga će vršiti upravljanje ovim društvima, odnosno ostvarivanje postavljenih strateških ciljeva.
Ministarstvo će u prvoj godini po usvajanju Zakona formirati Komisiju za sprovođenje strateških Smernica, koja će biti sastavljena od dva predstavnika Ministarstva privrede, dva predstavnika Ministarstva finansija i jednog nezavisnog eksperta. Komisija za smernice permanentno prati realizaciju postavljenih strateških ciljeva za svako privredno društvo i, na osnovu kvantifikovanih indikatora uspeha, meri stepen njihovog ostvarivanja. Ukoliko je indikovano veliko odstupanje od strateških smernica, vrši se redizajniranje poslovne politike takvih preduzeća i pokreće personalna odgovornost postavljenih organa upravljanja i profesionalnog menadžmenta.
Zakon uvodi novi upravljački institut: Predstavnik Republike Srbije.
To je potpuno nov institut koji do sada nije postojao u praksi upravljanja privrednim društvima sa državnim kapitalom. Predstavnik Republike Srbije dužan je da zastupa interese Vlade Srbije kao nominalnog vlasnika privrednog društva. Predstavnik Republike Srbije zamenjuje Skupštinu privrednog društva. U javnim preduzećima se uspostavlja Nadzorni odbor kao upravljačko telo, koje je zaduženo da realizuje korporativno upravljanje i Odbor direktora, kao profesionalni menadžment, koji je zadužen za realizaciju korporativnog rukovođenja. I Nadzorni odbor i Odbor direktora za svoj rad odgovaraju Predstavniku Republike Srbije. Predstavnik Republike Srbije učestvuje u formiranju Nadzornog odbora, uz konsultacije sa Ministarstvom. Dakle, glavna odgovornost za korporativno upravljanje pada na Predstavnika Republike Srbije, od koga Zakon zahteva stručnost i pažnju dobrog privrednika.
Sprovođenje Zakona o upravljanju privrednim društvima u svojini Republike Srbije od strane javnih preduzeća nije normativno pitanje
koje se može završiti dopunom postojećih ili izradom novih normativnih akata, kao npr. inoviranjem Etičkog kodeksa, donošenjem Kodeksa korporativnog upravljanja i slično. Usklađivanje normative sa Zakonom nije osnovna intencija, pa se realizacija Zakona ne sme da „spušta“ u isključivu obavezu pravnog sektora u javnom preduzeću. Realizacija Zakona je prevashodna obaveza korporativnog menadžmenta i organa upravljanja.
Prema Zakonu, upravljački i poslovodni organi preduzeća dužni su da iznesu Ministarstvu privrede svoje predloge za izradu Smernica za upravljanje
A kada ih Ministarstvo definiše, oni su dužni da ih realizuju u okvirima postavljenih kvantifikovanih indikatora uspeha. I predlaganje i realizacija Smernica, kao strateških ciljeva javnog preduzeća, podrazumeva multidisciplinarni kolektivni rad timova sastavljenih od svih sektora u javnom preduzeću. U tom poslu menadžment preduzeća ima izvršnu rukovodnu odgovornost, a članovi organa upravljanja koordinativnu i kontrolnu odgovornost.
Glavna obaveza svih aktera u sprovođenju Zakona jeste organizaciono i personalno uspostavljanje korporativnog upravljanja i korporativnog rukovođenja po ugledu na najbolju svetsku praksu
(Smernice OECD), putem koga će državna preduzeća ostvarivati ciljeve i politiku Vlade Srbije, kao nosioca vlasničkih prava. U širem smislu, korporativno upravljanje podrazumeva ostvarivanje interesa svih stejkholdera, odnosno svih nosilaca vlasničkih prava u društvima kapitala u kojima država nije jedini vlasnik.
Centralizovano upravljanje je očigledno upravljanje pomoću ciljeva
Upravljanje putem ciljeva zahteva definisanje misije, vizije i realnih strateških ciljeva privrednog društva, koji moraju da sadrže interese svih zainteresovanih strana. Svi ciljevi se precizno definišu po kvalitetu, kvantitetu i vremenu, po principu just in time. Korporativno upravljanje je obavezni oblik upravljanja od strane organa upravljanja (Predstavnik RS, Nadzorni odbor/Odbor direktora).
Korporativno upravljanje zahteva visoka stručna znanja iz oblasti korporativnog upravljanja i strategijskog menadžmenta
(planiranje, organizovanje, rukovođenje, kontrola). Visoka stručna znanja iz oblasti korporativnog upravljanja personalno se vežu za Predstavnika Republike Srbije i Nadzorni odbor privrednog društva, kao organe upravljanja. Visoka stručna znanja iz oblasti korporativnog rukovođenja i strategijskog menadžmenta personalno se vežu za Odbor direktora i top-menadžment privrednog društva, što podrazumeva profesionalni menadžment. Dakle, ovim Zakonom se personalizuje upravljanje javnim preduzećem, odnosno privrednim društvom sa kapitalom države.
Da bi se obezbedila profesionalnost upravljačkih i rukovodnih struktura u privrednim društvima sa državnim kapitalom
Zakon striktno propisuje minimalne uslove nivoa stručnog obrazovanja iz korporativnog upravljanja. U tom smislu Zakon obavezuje Ministarstvo privrede da sačini Program stručnog obrazovanja iz oblasti korporativnog upravljanja i propisuje način njegovog sprovođenja u praksi. Naime, svaki član organa upravljanja i poslovodstva javnog preduzeća dužan je da savlada Program stručnog obrazovanja koga postavlja Ministarstvo privrede u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Prema Zakonu, niko ne može biti član organa upravljanja i menadžmenta javnog preduzeća ukoliko nije prošao ovaj program obrazovanja i položio ispit iz korporativnog upravljanja.
Za one koji uspešno polože ispit iz korporativnog upravljanja Ministarstvo privrede izdaje verifikovan Sertifikat o položenom ispitu iz korporativnog upravljanja
koji je personalni dokument i koji omogućuje svakom nosiocu da obavlja upravljačku i rukovodnu funkciju u datom ili nekom drugom privrednom društvu sa državnim kapitalom. Štaviše, pojedinci na rukovodnim i upravljačkim funkcijama u javnim preduzećima koji se budu zatekli bez Sertifikata u vreme stupanja Zakona u sprovođenje (15. septembar 2024), dužni su najkasnije u roku od šest meseci da polože stručni ispit iz korporativnog upravljanja ili da napuste funkciju!
Sertifikat o položenom ispitu iz korporativnog upravljanja glasi na ime i predstavlja značajnu stručnu referencu
za svakog pojedinca, kojom on može konkurisati na različite menadžerske i upravljačke pozicije. Zakon daje mogućnost svakom zaposlenom da se obrazuje iz oblasti korporativnog upravljanja i tako stekne Sertifikat.
Zakon automatski konkretizuje odgovornost svakog pojedinog rukovodioca i člana organa upravljanja u privrednom društvu za sopstvenu stručnu kompetentnost
Time Zakon uspostavlja profesionalni menadžment, kao jedan od osnovnih zahteva korporativizacije privrednih društava u vlasništvu države.
Jedinstveno upravljanje države preko strateških ciljeva
u kojima posebno mesto ima doprinos ekonomskom razvoju društva, stavlja pred organe upravljanja i menadžment javnih preduzeća najveći nivo odgovornosti za poslovni uspeh. Država je, kao i svaki vlasnik, životno zainteresovana za povećanje kapitala koji je uložen u njena privredna društva.
Zakon zahteva personalnu odgovornost postavljenih lica u sistemu korporativnog upravljanja
Kvantifikacija strateških ciljeva omogućava merenje stepena njihove ispunjenosti u svakom trenutku, što omogućuje uspešnu kontrolu. Menadžment javnog preduzeća je pozvan da vodi politiku minimizacije rizika za ostvarivanje postavljenih strateških ciljeva, pre svega boljom organizacijom poslovanja, odnosno uvođenjem projektnog portfolia kao matrice menadžmenta. Portfolio projektni menadžment (PPM) se preporučuje kao oblik savremenog organizovanja poslovanja koji deluje u pravcu boljeg upravljanja rizicima.
Pored opštih strateških ciljeva
kao što su zaštita nacionalnih strateških interesa, zaštita potrošača, socijalna sigurnost stanovništva i zaštita životne sredine, Zakon ističe unapređenje ekonomskog i društvenog razvoja, kao jedan od glavnih ciljeva politike državnog vlasništva. Podrazumeva se da javna preduzeća u državnom vlasništvu u tome imaju izuzetno značajnu ulogu.
Pored principa transparentnosti i javnosti u radu i politike konkurentnosti
Zakon u prvi plan ističe odgovorno upravljanje, efikasnost i ekonomičnost, kao osnovne principe centralizovanog vlasničkog upravljanja privrednim društvima u njenom vlasništvu. Za javna preduzeća to bi značilo usmerenje poslovne politike ka (1) izlasku iz zone gubitaka, (2) smanjenju ili eliminisanju državnih subvencija i (3) ulazak u zonu dobiti. Ovi koraci su polazišta korporativnog upravljanja u javnim preduzećima.
Principi odgovornosti za poslovni rezultat, efikasnosti i ekonomičnosti poslovanja javnih preduzeća u korporativnom rukovođenju
realizuju se kroz uvođenje savremenih modela upravljanja poslovanjem, kao što su projektni menadžment, strategija autsorsinga i javno-privatno partnerstvo. Princip odgovornosti u upravljanju troškovima podrazumeva da se svaki poslovni projekat pokreće isključivo na osnovu studija finansijske i ekonomske opravdanosti i upravljanja rizicima.
Zakon insistira da svaki upravljački cilj bude definisan ključnim pokazateljima uspeha
koji omogućuju permanentnu i efikasnu kontrolu poslovanja privrednih društava u državnom vlasništvu.
Odgovorno upravljanje, kao osnovni princip centralizovanog vlasničkog upravljanja
podrazumeva (1) utvrđivanje i podelu ovlašćenja i obaveza lica u organima privrednog društva, (2) obavezu kontinuiranog izveštavanja o ostvarenim ciljevima i rizicima upravljanja i (3) primenu hitnih mera i kaznenih odredbi za nepostupanje lica u organima društva.
Korporativni funkcioneri u državnim predzećima moraju biti certifikovani
15. septembar 2024.
Profesilnalizacija upravljanja državnim preduzećim i certifikacija za one koji su u tom upravljanju uskoro postaje realnost.
Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije (Sl. gl /2023) stupa na snagu od 15. septembra ove godine. Jedna od ključnih novina jeste profesionalizacija vlasničkog upravljanje i, posebno, certifikacija onih koji obavljanju funkcije u okviru vlasničkog upravljanja državnim preduzećima.
Prema Zakonu, potrebi usavršavanja i certifikovanja obavezni su da se odazovu kandidati za Predstavnika Republike, za članove Nadzornog odbora i za direktore. Prema Zakonu niko ne može držati funkciju u državnim preduzećima na korporatvnom nivou a da nije certifikovan.
Aktuelna je potrebno najmanje 500 kandidata za certifikovanje
Koliko funcionera treba da prođe pripremu za ispiti i polagane ispita do dobijanje certoigikata? Odgovor na to pitanje izgleda otpilike ovakao:
- Za preduzeća ima imaju 100% državnog vlasnštva potreba je za oko 300 funkcionera, kako smo u Institutu za ekonomiku i finansije proračunali. Cifra na bazi minimističkih predspostavku, a interoseovanje verovatno dostiže još dodatnih 300. Dakle, sigurno preko 500.
- Za preduzeća koja imaju najmanje 20% državnog kapitala, verovatno još 50% od gornje cife. Koliko je ovih preduzća, moraju i oni drugi koji su u NO da budu certifikovani.
Kakva je zakonska procedura dolaska do certifikata?
Prema Zakonu podeljene su funkcije različitih učesnika u obrazovanju korporativnih funkcionera.
- Ministarstvo privrede donosi Program obrazovanja
- Realizatori pripremaju kandidate po Programu
- Privredna komora je organizator ispitivanja i izvestilac o onima koji su položili ispit
- Ministarstvo privrede za kandidate koji su položili dodeljuje certifikat i uvrštava imaoce na Listu na sajtu, čime je jasnosti dostupna informacija o tome ko može zauzeti k orporativnu funkciju
Kad se očekuje aktuelizovanje zahteva za certifikovanjem?
Prema Zakonu Ministarstvo je obavezno da se pokrene i
- Donese Program, što znači propiše sadržaje koji su predmet korporativnog upravljanja
- Raspiše konkurs za Realizatore Programa korporativnog upravljanja
- Izvršii izbor Realizatora i uvrsti u Listu koja se objavljuje na sajtu.
Iza toga dolazi priprema za ispit, objavljivanje poziva od strane Privredne komore, ispitivanja i obaveštavanje o kandidatima koji su ispit položili
Institut za ekonomiku i finansije - Realizator
Institut za ekonomiku i finansije je konsultant koji ima dugu tradiciju držanja kurseva i seminara za to menadžment i ispunjava sve uslove da bude prihvaćen kao Realizator. Institut već realizuje aktivnosti oko Zakona o upravljanju...i dva obrazovna i informativna pravca su
- Organizacija seminara za pripremu za sprovođenje Zakona.
- Organizacija kurseva pripreme za polaganje ispita za korporativne funkcionere.
Pripremne kurseve organizujemo direktno u saradnji sa top menadžmentom državnim preduzeća ili na poziv.
Vlada RS donela podzakonska akta za primenu Zakona
14. oktobar 2024.
Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu RS je obaveza Vladu Srbije da u roku od godinu dana nakon stupanja Zakona na snagu donese podzakonska akta koji čine osnov za realizaciju Zakona.
Vlada Srbije je u roku donela sva podzakonska akta koja se tiču sprovođenja Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije. Dajemo pregled i mogućnost uvida u predmetna dokumenta Vlade:
| R.br | Naziv dokumenta | Osnov u Zakonu |
|---|---|---|
| 1 | Lista društava kapitala u vlasništvu Republike Srbije | Član 12.1. |
| 2 | Kriterijumi za izbor pravne forme društva kapitala | Član 42.4. |
| 3 | Kodeks korporativnog upravljanja | Član 33.1. |
| 4 | Dodatni uslovi za imenovanja u korporativna tela | Član 24.3. |
| 5 | Pravilnik o programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja. | Član 34.2. |
| 6 | Vladino Koordinaciono telo za usklađivanje Zakona | Član 50.3. |
Usvajanjem ovih Akata formirana je solidna osnova za primenu Zakona, odnosno otvaraju se vrata daljoj korporativizaciji državnih preduzeća.
Pored gore navedenog, Ministarstvo privrede je u obavezi (Član 33.4. Zakona) da donese Program stručnog usavršavanja, koji se odnosi na uslove usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja i sticanja Sertifikata, koji je obavezan za sve koji obavljaju korporativne i menadžment funkcije u državnim preduzećima.
Obaveštavamo Vas da je Vlada Srbije donela Pravilnik o programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja, koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 85/2024 od 25.10.2024. godine. Pravilnik o programu stručnog usavršavanja je stupio na snagu 01. novembra 2024, godine.
Pravilnik o programu stručnog usavršavanja je, u skladu sa Zakonom, vrlo detaljno precizirao obaveze svih aktera.
Ministarstvo privrede će u najskorije vreme da raspiše tender za izbor Realizatora, pravnih lica koja ispunjavaju uslove za održavanje nastave iz oblasti korporativnog upravljanja, koja će trajati 30 časova, o čemu ćemo vas uredno obaveštavati.
KONAČNO KREĆE PRIMENA ZAKONA?
15. septembar 2025.
Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 76/2023) ušao je u punu primenu pre godinu dana – 16. septembra 2024. Ovim zakonom predviđeno je značajno unapređenje korporativnog upravljanja u državnim preduzećima, što pre svega podrazumeva jačanje odgovornosti i podizanje stručne kompetentnosti i profesionalizma, kako poslovodstava i članova organa upravljanja, tako i predstavnika i poslenika države kao vlasnika.
📌 Dokle smo stigli?
U aktuelnoj reformi javnih preuzeduzeća, koja je obeležena kao korporatizacija usklađena sa međunarodnim standardima, dva su bitna pola u njenom izvođenju. To su državni organi i organi državnih preduzeća. Stanje u ovom momentu je sledeće:
Na nivou centralizovanog upravljanja
- Centralizovana evidencija društava kapitala u državnom vlasništvu još nije postavljena na sajtu Ministarstva.
- Nisu donosene sve zakonom predviđene uredbe i smernice.
📘 Član 47 – rok istekao
- Drugi povezani zakoni i propisi morali su biti usklađeni sa ovim Zakonom o tome nema informacija..
- Do danas nisu poznate izmene Zakona o javnim preduzećima, Zakona o javnoj svojini ni Zakona o komunalnim delatnostima, koje bi bile rezultat usklađivanja sa novim Zakonom.
Na nivou državnih preduzeća
- Ogromna većina državnih preduzeća i dalje posluje u statusu javnog preduzeća, bez započetih procedura promene pravne forme.
- Ključni rokovi za usklađivanje internih akata i za imenovanje upravljačkih tela su premašeni.
❗ Preskočeni rokovi
Zakon predviđa dva bitna roka u ovoj godini — polovinu marta 2025. i 15. septembar 2025.
Rok: polovina marta 2025.
| Naziv akta | Član zakona | Nadležni organ | Status (sept. 2025) |
|---|---|---|---|
| Uredba o uslovima i kvalifikacijama za članstvo u Komisiji za smernice | čl. 14 st. 4 | Vlada | nije doneta |
| Uredba o sadržini, rokovima i načinu izrade planova poslovanja | čl. 15 st. 3 | Vlada | nije doneta |
| Uredba o odstupanju od godišnjih ciljeva | čl. 16 st. 4 | Vlada | nije doneta |
| Uredba o kriterijumima za zarade organa društava kapitala | čl. 18 st. 4 | Vlada | nije doneta |
Rok: 15. septembar 2025.
| Naziv akta / mera | Član zakona / Akcioni plan | Nadležni organ | Status (sept. 2025) |
|---|---|---|---|
| Poziv za realizatore pripremne nastave za sticanje sertifikata | član 25 / AP MP 2.2.1.02 | Ministarstvo privrede | nije objavljen |
| Smernice za sastav komisije za reviziju u PSRS | AP MP 2.2.1.04 | Ministarstvo privrede | nisu objavljene |
| Smernice za izvršni odbor u velikim PSRS | AP MP 2.2.1.05 | Ministarstvo privrede | nisu objavljene |
| Smernice za funkciju usklađivanja | AP MP 2.2.1.06 | Ministarstvo privrede | nisu objavljene |
Nigde nema traga o objavi akata koja su navedena u gornjim tabelama. Jedini vidljiv potez u međuvremenu čine odluke o promeni pravne forme u društva sa ograničenom odgovornošću za nekoliko javnih preduzeća (navesti) koja su od vitalnog značaja za funkcionisanje društva, pri čemu nije adekvatno primenjena donesena Uredba o kriterijumima za promenu pravne forme (Sl. Glasnik br 77/2024).
Posledice
Reforma državnih preduzeća predstavlja bitno sredstvo unapređenja privrednog rasta. Usporavanje reformi državnih preduzeća u odnosu na zakonom definisane rokove proizvodi, između ostalog, i sledeće posledice:
- Gubi se na ekonomskim efektima koje reforma anticipira.
- Slabi kompetentnost i disciplina upravljanja u javnim preduzećima.
- Slabi opšti rejting države u očima potencijalnih investitora i međunarodnih finansijskih organizacija.
📘 Reforma je deo dogovora sa MMF
- Reforma javnih preduzeća deo je obaveza dogovorenih sa MMF-om i predmet je ocene Evropske komisije.
- Ona ukazuje na institucionalnu zrelost i fiskalnu disciplinu države.
- Nepostupanje šalje negativnu poruku međunarodnim partnerima.
- Kašnjenja u normativnoj infrastrukturi direktno blokiraju primenu Zakona.
U očekivanju nastavka
Očekuje se da u toku ove jeseni Ministarstvo privrede konačno pokrene aktivnosti koje vode hvatanju koraka prakse sa zakonski predviđenim koracima.
IEF će vas, kao i do sada, o svemu redovno i pravovremeno obaveštavati, jer je to u vašem najboljem interesu.
SERTIFIKAT ZA KORPORATIVNO UPRAVLJANJE – USLOV ZA IMENOVANJA
15. oktobar 2024.
Pravilnik o programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja (Sl. Glasnik 82/2024) – poslednji iz seta podzakonskih akata koje su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo privrede trebali da donesu u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije – donesen je.
Pravilnikom se reguliše obaveza stručnog usavršavanja menadžmenta i članova organa upravljanja u državnim privrednim društvima i široko otvaraju vrata za profesionalizaciju upravljanja preduzećima čiji je vlasnik Republika Srbija.
Pravilnik formalizuje način sticanja Sertifikata za korporativno upravljanje, koji obavezno mora da poseduju svi članovi Odbora direktora, članovi Nadzorog odbora i članovi Skupštine.
Šta je namera Pravilnika?
Pravilnik je jedan od instrumenta za realizaciju Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije. Suština tog Zakona je profesionalizacija funkcije upravljanja. Nosioci funkcije upravljanja preduzećima u vlasništvu Republike Srbije moraju imati odgovarajuće obrazovanje kako bi mogli biti efektni u obavljanju korporativnih funkcija.
Pravilnikom se:
- Institucionalizuju uslovi za korporativno usavršavanje i postiže viši nivo kvalifikovanosti korporativnih funkcionera
- Detaljno propisuju svi bitni uslovi i procedure vezane za sticanje Sertifikata za lica koja obavljaju korporativne funkcije
- Stvaraju osnove za nove profesionalce, koji se listuju u javnom registru koji postaje izvor informacija o potencijalnim kandidatima za izbor za imenovanje na korporativne pozicije
Šta Pravilnik propisuje?
Pravilnik propisuje:
- Program obrazovanja za korporativno upravljanje
- Realizaciju edukacije
- Polaganje ispita i
- Dodelu Sertifikata za korporativno upravljanje
Program stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja
Program definiše sadržaje i teme koji su predmet edukacije i polaganja ispita. Propisane su oblasti znanja o korporativnom upravljanju koje kandidati za korporativne funkcije treba da prouče kroz pripremne kurseve i na ispitu dokažu da su ih savladali.
Vrlo su kompleksna znanja koja treba da ima lice koje obavlja odgovarajuće funkcije u organima rukovođenja i upravljanja u državnim preduzećima. Programom su obuhvaćena područja korporativnog upravljanja čije poznavanje u ovom momentu predstavlja dovoljan nivo znanja da bi lice na korporativnoj funkciji moglo da kompetentno prosuđuje i donosi ili učestvuje u donošenju važnih poslovnih odluka.
U Programu stručnog obrazovanja navedeno je sedam oblasti korporativnog upravljanja koji čine sadržaj edukacije:
- Posvećenost korporativnom upravljanju i održivom poslovanju
- Struktura i funkcionisanje nadzornog odbora i odbora direktora
- Kontrolno okruženje
- Objavljivanje i transparentnost
- Odnosi sa vlasnicima
- Upravljanje odnosima sa zainteresovanim stranama
- Etička kultura, sprečavanje sukoba interesa i korupcije i društvena odgovornost
Korporativni funkcioneri – novi profesionalci
Realizacija edukacije
Realizatori edukacije su „pravna lica koja su registrovana da vrše usluge usavršavanja i edukacije odraslih na teritoriji Republike Srbije a koja su u prethodne tri godine realizovala najmanje deset obuka … iz oblasti korporativnog upravljanja“ (Čl. 34, stav 3).
Ministarstvo privrede raspisuje javni poziv za Realizatore, ispituje ispunjenost uslova i, na osnovu izveštaja Stručnog saveta, Ministar privrede donosi pojedinačna rešenja o izboru ovlašćenih realizatora i uvrštava ih u Registar. Konačna Lista Realizatora čini sastavni deo Jedinstvene evidencije korporativnog upravljanja društava kapitala.
Realizatori na svojoj internet stranici objavljuju pozive za edukaciju, obezbeđuju mesto i način realizacije nastave u trajanju od ukupno 30 časova, obezbeđuju potreban edukativni materijal, organizuju grupe za edukaciju, izvode pripremnu nastavu i podnose izveštaj Stručnom savetu o obavljenoj edukaciji.
Polaganje ispita
Pravilnikom je definisana procedura kroz koju kandidat prolazi na svom putu od prijavljivanja ispita do dobijanja sertifikata…
Dodela Sertifikata
Na osnovu izveštaja Privredne komore Srbije, Ministarstvo privrede dodeljuje kandidatima koji su položili ispit Sertifikat o položenom ispitu iz oblasti korporativnog upravljanja.
Ko je obavezan da stekne certifikat?
Zakon (Čl. 20-23.) kao obveznike za sticanje sertifikata imenuje:
- Predstavnika Republike Srbije
- Članove Nadzornog odbora, uključujući nezavisne
- Direktore društva kapitala
Uslov za imenovanje na navedene funkcije je posedovanje Sertifikata o položenom ispitu iz oblasti korporativnog obrazovanja.
Kako je organizovano okruženje za nove profesionalce?
Zakonom je institucionalizovano okruženje u kom se stiče Sertifikat za korporativno upravljanje. Prema Zakonu bitni elementi tog okruženja su:
- Ministarstvo privrede. Ono donosi Pravilnik kojim se reguliše sticanje Sertifikata, izdaje Sertifikat i vodi javni Registar lica koja su stekla Sertifikat. Uz to, Ministarstvo nadgleda Realizatore i rad Privredne komore u organizovanju ispita.
- Realizator je od Ministarstva prihvaćeno i u Registar realizatora uvršteno pravno lice, koje je putem javnog konkursa izabrano da organizuje i izvodi nastavu prema utvrđenom Programu stručnog usavršavanja.
- Privredna komora Srbije organizuje i sprovodi polaganje ispita za dobijanje Sertifikata za korporativno upravljanje.
Obaveze sticanja Sertifikata za postojeće korporativne funkcionere
Prema Čl. 47. Zakona, lica koja na početku primene Zakona (15.09.2024. godine) obavljaju funkciju, dužna su da polože ispit u roku od godine dana od početka primena Zakona, što znači do 15.09.2025. godine.
Oni koji budu imenovani na funkciju u korporativnoj upravi nakon početka primene ovog Zakona, mogu stupiti na funkciju iako nemaju Sertifikat o položenom ispitu iz korporativnog upravljanja, s tim da su dužni da polože ispit u roku od godinu dana od dana imenovanja.
Kakav je scenario događaja?
Scenario događaja po kom se ide od prijavljivanja ispita do sticanja Sertifikata:
- Najpre Ministarstvo privrede bira Realizatore i uvrštava ih u poseban javni registar.
- Realizatori organizuju i drže nastavu i izdaju potvrde za one koji su prošli kroz obuku.
- Potom Komora raspisuje poziv za prijavljivanje kandidata i organizuje polaganje ispita radi sticanja Sertifikata za korporativno upravljanje.
- Komora šalje Ministarstvu Izveštaj o obavljenom ispitu i spisak onih koji su položili.
- Ministarstvo prima izveštaj, Stručni savet verifikuje rezultate i objavljuje ih na svojoj internet stranici.
- Ministarstvo na internet stranici objavljuje javni Registar onih koji su stekli Sertifikat za korporativno upravljanje.
www.ief.rs – adresa na kojoj možete pratiti događaje vezane za sertifikovanja.
Institut za ekonomiku i finansije će na svojoj internet stranici pratiti realizaciju Programa stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja i objavljivati sve bitne događaje vezane za tematiku sticanja Sertifikata za korporativno upravljanje.