Bitne karakteristike zakona

Politika državnog vlasništva ima tri strateška pravca:

1. Definisanje vlasničkih ciljeva i principa: Ova faza uključuje razvoj jasnih i merljivih ciljeva koji odražavaju strateške interese države i osiguravaju da državna preduzeća operišu u skladu sa nacionalnim prioritetima.
2. Podizanje nivoa upravljačkih znanja, odgovornosti i kontrole: Fokus je na unapređenju kompetencija upravljačkih timova unutar državnih preduzeća, uvođenju strožijih mehanizama odgovornosti za postizanje zadatih ciljeva, i jačanju internih kontrola za efikasnije upravljanje resursima.
3. Centralizovano upravljanje pomoću ciljeva: Implementacija centralizovanog sistema upravljanja koji omogućava bolje praćenje performansi, alokaciju resursa prema strateškim potrebama, i brzu reakciju na promenjive ekonomske okolnosti.

Ovi pravci su široko postavljeni s obzirom na interes države da, preko preduzeća u njenom vlasništvu, utiče na zadovoljavenje interesa različitih društvenih grupa.

Politika državnog vlasništva polazi od dva najvažnija strateška akta:

1. Strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021-2027. godine („Službeni glasnik RS, broj 36/21): Ovaj dokument postavlja osnovne principe i dugoročne ciljeve za upravljanje državnim preduzećima, sa akcentom na povećanje efikasnosti, transparentnosti i konkurentnosti u skladu sa evropskim standardima i praksama.
2. Akcioni plan za sprovođenje strategije državnog vlasništva („Službeni glasnik RS, broj 68/21): Detaljno opisuje specifične korake, rokove i odgovorne subjekte za implementaciju strategije, osiguravajući da svaka faza bude praćena merljivim indikatorima uspeha.

Na osnovu ovih strateških akta Vlada Srbije donela je Zakon o upravljanju privrednim društvima u svojini Republike Srbije, koji je stupio na snagu 15.09.2023. godine. Sledi donošenje podzakonskih akata, usaglašavanje pravnog okvira, uspostavljanje centralizovane odgovornosti preko institucionalizovane nadležnosti Ministarstva privrede, uređivanje korporativnog upravljanja javnim preduzećima u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i definisanje ciljeva poslovanja i ključnih pokazatelja uspeha za svako privredno društvo u državnoj svojini.

Zakon uspostavlja centralizovano upravljanje javnim preduzećima

• Povećanje efikasnosti: Omogućava bolje upravljanje državom kao vlasnikom, usmeravajući sve aktivnosti prema zajedničkim ciljevima.
• Veće jedinstvo u postavljanju i ostvarivanju ciljeva: Postiže se koherentno vođenje preduzeća, izbegavajući konflikte interesa koji mogu nastati kad različita ministarstva upravljaju preduzećima iz svojih resora.
• Sinergija i jedinstvenost ciljeva: Sva državna preduzeća deluju pod jedinstvenim vlasničkim ciljevima koje usvaja Vlada Srbije, čime se osigurava koordinisan pristup i maksimalna iskoristivost resursa.

Ovakav model upravljanja primenjuje se jedinstveno za sva privredna društva sa učešćem državnog kapitala, osiguravajući konsistentnost i transparentnost u upravljanju.

Misija MMF je 26. marta 2024. godine

U okviru Trećeg pregleda stend-baj aranžmana sa Srbijom, između ostalog naglasila: „Važno je nastaviti sa pripremom podzakonskih akata kako bi novi značajni zakon o upravljanju državnim preduzećima postao operativan do septembra 2024. Ministarstvo ekonomije bi trebalo da dâ prioritet potpunom popunjavanju svih potrebnih unutrašnjih struktura kako bi moglo da preuzme svoje proširene odgovornosti prema Zakonu o upravljanju državnim preduzećima.“

Ministarstvu privrede je ostavljen rok od godinu dana između stupanja na snagu (15.09.2023) i početka primene Zakona (15.09.2024)

Kako bi se izvršila potrebna usaglašavanja sa drugim sistemskim zakonima (Zakon o privrednim društvima, Zakon o javnim preduzećima), i izvršile organizacione, kadrovske i druge pripreme za uspešnu realizaciju centralizovanog vlasničkog upravljanja države nad javnim preduzećima.

• • Do polovine septembra 2024. godine Ministarstvo privrede je dužno da:
    
    1. Izvrši kadrovsku popunu i formira posebno telo koje će koordinirati poslove korporativnog upravljanja u privrednim društvima sa državnim kapitalom.
    2. Definiše strateške smernice (ciljeve) za upravljanje.
    3. Uspostavi sistem stručnog obrazovanja upravljačkog i menadžerskog kadra u privrednim društvima preko koga će vršiti upravljanje ovim društvima, odnosno ostvarivanje postavljenih strateških ciljeva.

Ministarstvo će u prvoj godini po usvajanju Zakona formirati Komisiju za sprovođenje strateških Smernica, koja će biti sastavljena od dva predstavnika Ministarstva privrede, dva predstavnika Ministarstva finansija i jednog nezavisnog eksperta. Komisija za smernice permanentno prati realizaciju postavljenih strateških ciljeva za svako privredno društvo i, na osnovu kvantifikovanih indikatora uspeha, meri stepen njihovog ostvarivanja. Ukoliko je indikovano veliko odstupanje od strateških smernica, vrši se redizajniranje poslovne politike takvih preduzeća i pokreće personalna odgovornost postavljenih organa upravljanja i profesionalnog menadžmenta.

Zakon uvodi novi upravljački institut: Predstavnik Republike Srbije.

To je potpuno nov institut koji do sada nije postojao u praksi upravljanja privrednim društvima sa državnim kapitalom. Predstavnik Republike Srbije dužan je da zastupa interese Vlade Srbije kao nominalnog vlasnika privrednog društva. Predstavnik Republike Srbije zamenjuje Skupštinu privrednog društva. U javnim preduzećima se uspostavlja Nadzorni odbor kao upravljačko telo, koje je zaduženo da realizuje korporativno upravljanje i Odbor direktora, kao profesionalni menadžment, koji je zadužen za realizaciju korporativnog rukovođenja. I Nadzorni odbor i Odbor direktora za svoj rad odgovaraju Predstavniku Republike Srbije. Predstavnik Republike Srbije učestvuje u formiranju Nadzornog odbora, uz konsultacije sa Ministarstvom. Dakle, glavna odgovornost za korporativno upravljanje pada na Predstavnika Republike Srbije, od koga Zakon zahteva stručnost i pažnju dobrog privrednika.

Sprovođenje Zakona o upravljanju privrednim društvima u svojini Republike Srbije od strane javnih preduzeća nije normativno pitanje

koje se može završiti dopunom postojećih ili izradom novih normativnih akata, kao npr. inoviranjem Etičkog kodeksa, donošenjem Kodeksa korporativnog upravljanja i slično. Usklađivanje normative sa Zakonom nije osnovna intencija, pa se realizacija Zakona ne sme da „spušta“ u isključivu obavezu pravnog sektora u javnom preduzeću. Realizacija Zakona je prevashodna obaveza korporativnog menadžmenta i organa upravljanja.

Prema Zakonu, upravljački i poslovodni organi preduzeća dužni su da iznesu Ministarstvu privrede svoje predloge za izradu Smernica za upravljanje

A kada ih Ministarstvo definiše, oni su dužni da ih realizuju u okvirima postavljenih kvantifikovanih indikatora uspeha. I predlaganje i realizacija Smernica, kao strateških ciljeva javnog preduzeća, podrazumeva multidisciplinarni kolektivni rad timova sastavljenih od svih sektora u javnom preduzeću. U tom poslu menadžment preduzeća ima izvršnu rukovodnu odgovornost, a članovi organa upravljanja koordinativnu i kontrolnu odgovornost.

Glavna obaveza svih aktera u sprovođenju Zakona jeste organizaciono i personalno uspostavljanje korporativnog upravljanja i korporativnog rukovođenja po ugledu na najbolju svetsku praksu

(Smernice OECD), putem koga će državna preduzeća ostvarivati ciljeve i politiku Vlade Srbije, kao nosioca vlasničkih prava. U širem smislu, korporativno upravljanje podrazumeva ostvarivanje interesa svih stejkholdera, odnosno svih nosilaca vlasničkih prava u društvima kapitala u kojima država nije jedini vlasnik.

Centralizovano upravljanje je očigledno upravljanje pomoću ciljeva

Upravljanje putem ciljeva zahteva definisanje misije, vizije i realnih strateških ciljeva privrednog društva, koji moraju da sadrže interese svih zainteresovanih strana. Svi ciljevi se precizno definišu po kvalitetu, kvantitetu i vremenu, po principu just in time. Korporativno upravljanje je obavezni oblik upravljanja od strane organa upravljanja (Predstavnik RS, Nadzorni odbor/Odbor direktora).

Korporativno upravljanje zahteva visoka stručna znanja iz oblasti korporativnog upravljanja i strategijskog menadžmenta

(planiranje, organizovanje, rukovođenje, kontrola). Visoka stručna znanja iz oblasti korporativnog upravljanja personalno se vežu za Predstavnika Republike Srbije i Nadzorni odbor privrednog društva, kao organe upravljanja. Visoka stručna znanja iz oblasti korporativnog rukovođenja i strategijskog menadžmenta personalno se vežu za Odbor direktora i top-menadžment privrednog društva, što podrazumeva profesionalni menadžment. Dakle, ovim Zakonom se personalizuje upravljanje javnim preduzećem, odnosno privrednim društvom sa kapitalom države.

Da bi se obezbedila profesionalnost upravljačkih i rukovodnih struktura u privrednim društvima sa državnim kapitalom

Zakon striktno propisuje minimalne uslove nivoa stručnog obrazovanja iz korporativnog upravljanja. U tom smislu Zakon obavezuje Ministarstvo privrede da sačini Program stručnog obrazovanja iz oblasti korporativnog upravljanja i propisuje način njegovog sprovođenja u praksi. Naime, svaki član organa upravljanja i poslovodstva javnog preduzeća dužan je da savlada Program stručnog obrazovanja koga postavlja Ministarstvo privrede u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Prema Zakonu, niko ne može biti član organa upravljanja i menadžmenta javnog preduzeća ukoliko nije prošao ovaj program obrazovanja i položio ispit iz korporativnog upravljanja.

Za one koji uspešno polože ispit iz korporativnog upravljanja Ministarstvo privrede izdaje verifikovan Sertifikat o položenom ispitu iz korporativnog upravljanja

koji je personalni dokument i koji omogućuje svakom nosiocu da obavlja upravljačku i rukovodnu funkciju u datom ili nekom drugom privrednom društvu sa državnim kapitalom. Štaviše, pojedinci na rukovodnim i upravljačkim funkcijama u javnim preduzećima koji se budu zatekli bez Sertifikata u vreme stupanja Zakona u sprovođenje (15. septembar 2024), dužni su najkasnije u roku od šest meseci da polože stručni ispit iz korporativnog upravljanja ili da napuste funkciju!

Sertifikat o položenom ispitu iz korporativnog upravljanja glasi na ime i predstavlja značajnu stručnu referencu

za svakog pojedinca, kojom on može konkurisati na različite menadžerske i upravljačke pozicije. Zakon daje mogućnost svakom zaposlenom da se obrazuje iz oblasti korporativnog upravljanja i tako stekne Sertifikat.

Zakon automatski konkretizuje odgovornost svakog pojedinog rukovodioca i člana organa upravljanja u privrednom društvu za sopstvenu stručnu kompetentnost

Time Zakon uspostavlja profesionalni menadžment, kao jedan od osnovnih zahteva korporativizacije privrednih društava u vlasništvu države.

Jedinstveno upravljanje države preko strateških ciljeva

u kojima posebno mesto ima doprinos ekonomskom razvoju društva, stavlja pred organe upravljanja i menadžment javnih preduzeća najveći nivo odgovornosti za poslovni uspeh. Država je, kao i svaki vlasnik, životno zainteresovana za povećanje kapitala koji je uložen u njena privredna društva.

Zakon zahteva personalnu odgovornost postavljenih lica u sistemu korporativnog upravljanja

Kvantifikacija strateških ciljeva omogućava merenje stepena njihove ispunjenosti u svakom trenutku, što omogućuje uspešnu kontrolu. Menadžment javnog preduzeća je pozvan da vodi politiku minimizacije rizika za ostvarivanje postavljenih strateških ciljeva, pre svega boljom organizacijom poslovanja, odnosno uvođenjem projektnog portfolia kao matrice menadžmenta. Portfolio projektni menadžment (PPM) se preporučuje kao oblik savremenog organizovanja poslovanja koji deluje u pravcu boljeg upravljanja rizicima.

Pored opštih strateških ciljeva

kao što su zaštita nacionalnih strateških interesa, zaštita potrošača, socijalna sigurnost stanovništva i zaštita životne sredine, Zakon ističe unapređenje ekonomskog i društvenog razvoja, kao jedan od glavnih ciljeva politike državnog vlasništva. Podrazumeva se da javna preduzeća u državnom vlasništvu u tome imaju izuzetno značajnu ulogu.

Pored principa transparentnosti i javnosti u radu i politike konkurentnosti

Zakon u prvi plan ističe odgovorno upravljanje, efikasnost i ekonomičnost, kao osnovne principe centralizovanog vlasničkog upravljanja privrednim društvima u njenom vlasništvu. Za javna preduzeća to bi značilo usmerenje poslovne politike ka (1) izlasku iz zone gubitaka, (2) smanjenju ili eliminisanju državnih subvencija i (3) ulazak u zonu dobiti. Ovi koraci su polazišta korporativnog upravljanja u javnim preduzećima.

Principi odgovornosti za poslovni rezultat, efikasnosti i ekonomičnosti poslovanja javnih preduzeća u korporativnom rukovođenju

realizuju se kroz uvođenje savremenih modela upravljanja poslovanjem, kao što su projektni menadžment, strategija autsorsinga i javno-privatno partnerstvo. Princip odgovornosti u upravljanju troškovima podrazumeva da se svaki poslovni projekat pokreće isključivo na osnovu studija finansijske i ekonomske opravdanosti i upravljanja rizicima.

Zakon insistira da svaki upravljački cilj bude definisan ključnim pokazateljima uspeha

koji omogućuju permanentnu i efikasnu kontrolu poslovanja privrednih društava u državnom vlasništvu.

Odgovorno upravljanje, kao osnovni princip centralizovanog vlasničkog upravljanja

podrazumeva (1) utvrđivanje i podelu ovlašćenja i obaveza lica u organima privrednog društva, (2) obavezu kontinuiranog izveštavanja o ostvarenim ciljevima i rizicima upravljanja i (3) primenu hitnih mera i kaznenih odredbi za nepostupanje lica u organima društva.