TESTIRATE LI OBEZVREĐENJE IMOVINE?

Važnost testiranju obezvređenja imovine

Upravljanje vrednostima imovine nije samo računovodstvena obaveza — to je jedan od ključnih mehanizama upravljanja uspehom i rizikom. Kada postoji sumnja da imovina više ne vredi onoliko koliko je iskazano u poslovnim knjigama, obavezno je uraditi test obezvređenja. Ovo nije stvar formalnosti, već način da se obezbedi istinita i fer slika finansijskog stanja i uspešnosti poslovanja, kako to zahtevaju računovodstveni standardi.

U praksi se često dešava da se o obezvređenju razmišlja tek na kraju godine, kada revizor to postavi kao pitanje. Međutim, test obezvređenja treba da bude proces, a ne epizoda. On počinje pravovremenim uočavanjem indikatora — bilo da je reč o padu tržišta, tehnološkom zastarevanju, neiskorišćenosti imovine ili promenama u poslovnom modelu.

Standardi (pre svega IAS 36 i odgovarajuće odredbe MSFI za MSP) jasno kažu: kada postoje indikatori obezvređenja, obavezno je proceniti nadoknadivu vrednost imovine.

Drugim rečima, važno je da uprava zna kada, kako i ko treba da pokrene ovaj proces.

Postupci u testiranju obezvređenja imovine

Testiranje obezvređenja imovine je proces koji se izvodi kroz sledeće faze:

• Određenje jednice na kojoj se meri obezvređenje
• Ispitivanje obezvređenja preko indikatora
• Testiranje obezvređenja
• Određivanje nadoknadive vrednosti
• Sastavljanje i prezentacija Izveštaja o testiranju upravi
• Odluka uprave o prihvatanju rezultata testa
• Knjiženje korekcija vrednosti

Definisanje jedinice za merenje obezvređenja

Ovo je prethodni postupak. IAS 36 zahteva da se obezvređenje testira na najnižem nivou na kome je moguće identifikovati novčane tokove — tzv. jedinica koja generiše novčane tokove.

Pravilno određivanje jedinica koja generiše novčane tokove je važno jer greške na ovom nivou dovode do:

• pogrešnih rezultata testa,
• nelogičnih zaključaka,
• neslaganja sa revizorom.

Jedinica koja generiše novčane tokove može biti pojedinačna mašina, objekat, sektor, filijala — sve zavisi od toga gde se zaista može identifikovati tok prihoda i rashoda.

Indikatori obezvređenja imovine

Prvi korak je identifikacija znakova da je vrednost imovine možda manja od knjigovodstvene. Indikatori mogu biti:

spoljni: pad tržišne vrednosti, promena zakonskih uslova, povećana konkurencija, rast troškova kapitala, nepovoljni makroekonomski trendovi

unutrašnji: zastarevanje tehnologije, oštećenja, pad profita jedinice koja koristi imovinu, zatvaranje delova poslovanja, prekomerni pad korišćenja kapaciteta.

Ako postoji makar jedan značajan indikator, test obezvređenja je obavezan.

Određivanje nadoknadive vrednosti

Standardi propisuju da je to veći iznos od:

• fer vrednosti umanjene za troškove prodaje – kolika je realna tržišna cena imovine ako bi se prodala danas, umanjena za troškove prodaje ili otuđenja;
• vrednosti u upotrebi – sadašnja vrednost budućih novčanih tokova koje imovina može da generiše.

U praksi se obe vrednosti izračunaju, pa se uzima ona koja je viša.

Fer vrednost se zasniva na tržišnim podacima, ponudi i tražnji, nezavisnim procenama.

Vrednost u upotrebi koristi projekcije prihoda, rashoda, investicija i diskontnu stopu.

Sastavljanje i prezentacija Izveštaja o testiranju

Rezultat testiranja na obezvređenje a potom određivanje nadoknadive vrednosti mora da se dokumentuje. A dokument koji se sačinjava dostavlja se organu upravljanja na razmatranje i usvajanje.

Razmatranje i usvajanje Izveštaja o obezvređenju imovine

Organ upravljanju razmatra Izveštaj o testiranju na obezvređenje imovine i potom donosi odluku o usvajanju. Time s jedne strane prihvaata da je došlo do obezvređenja a sa druge daje nalog da se prihvaćena promene unese u poslovne knjige.

Knjiženje obezvređenja imovine u poslovnim knjigama

Ako je nadoknadiva vrednost niža od knjigovodstvene:

• razlika predstavlja gubitak od obezvređenja,
• knjiži se u bilans uspeha,
• smanjuje vrednost imovine i kapital,
• utiče na pokazatelje profitabilnosti, zaduženosti i finansijske stabilnosti.

Važnost dokumentovanja obezvređenja imovine

U slučaju sprovedenog postupka testiranja obezvređenja i nalaza da je došlo do manje nadoknadive od knjigovostvene vrednosti podtupak treba dokumentovati u izvi koracija izvođenja: indikatori, metodologija, pretpostavke i obračuni. Revizor će to zahtevati.

Važnost blagovremenog i kvalitetnog postupanja sa obezvređenjem?

Pravovremeno sproveden test obezvređenja:

• obezbeđuje realnu i fer sliku finansijskog stanja i uspešnosti poslovanja,
• sprečava iznenadne korekcije u završnoj fazi izrade bilansa,
• smanjuje rizik neslaganja sa revizorom,
• štiti upravu od odgovornosti,
• doprinosi planiranju investicija i troškova održavanja,
• utiče na poresku osnovicu i računovodstvene politike.

Kratko, kvalitetno urađen test obezvređenja štiti bilans, reputaciju i kvalitet odlučivanja.