ISPRAVNE PROCENE – MIR U KUĆI

Groznica godišnjeg finansijskog izveštavanja traje od početka novembra u ovoj do kraja marta naredne godine. Sve što se u ovoj godini desilo mora se pretresti, svakoj tvrdnji u bilansima treba naći osnovu, svaku promenu odmeriti u uticaju na rezultat ove i stanje sa kojim će se započeti u narednoj godini.

Procene – fundamentalne

Svaka stavka u bilansu a ima svoju vrednost. Vrednosti su promenljive pa ih je u knjigama potrebno uvek nanovo aktuelizovati. Kredibilitet imaju ispravne vrednosti, što znači primerene okolnostima koje ih određuju. Ispravne vrednosti govore o skladu knjižne sa fer vrednostima, neispravne ukazuju na razlaz u knjigama iskazanih sa fer vrednostima.

Zašto su ispravne vrednosti toliko važne?

Zato što je njihov uticaj na finansijske prožimajući, iskazuju se:

• Kroz bilans određuju sliku finansijske pozicije – stanje dugoročne imovine, revalorizacionih vrednosti, zaduženost i kapitala, kao i stanje likvidnosti
• Kroz bilans uspeha utiču na visinu amortizacija a time i na dobitak
• Kroz bilans tokova gotovine, jer se kroz procenu određuju rashodi koji ne predstavljaju deo gotovinskog toka a utiču na njega
• Kroz poreske izveštaje, jer uslovljavaju veličine oporezivih vrednosti a time i veličinu poreza

Dakle, procene utiču na sve ovo a time i na ocene koje na osnovu ovoga formiraju interesenti.

Blagovremenost procene - bitna

Tačno vrednovanje imovine predstavlja jednu od ključnih pretpostavki fer i istinitog prikazivanja finansijskog položaja i uspeha preduzeća. I Zakonom o računovodstvu i međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI / MSFI za MSP / IPSAS) propisano je da uprava preduzeća snosi punu odgovornost za objektivno prezentovane iznose u finansijskim izveštajima. Zbog toga se profesionalne procene imovine i blagovremena saradnja sa proceniteljem i revizorom nameću kao obavezni delovi procesa izrade godišnjih izveštaja.

Prema MSFI (IAS 16, IAS 36, IAS 40, IFRS 13), MSFI za MSP i Zakonu o računovodstvu, preduzeće mora obezbediti:

• Realno iskazane vrednosti dugotrajne imovine
• Procenu fer vrednosti investicionih nekretnina
• Test umanjenja vrednosti (impairment) kada postoji indikator
• Objektivno razvrstavanje kapitalnih ulaganja i specijalizovanih postrojenja

U javnom sektoru, Zakon o javnoj svojini i prateći pravilnici dodatno naglašavaju dužnost tačne evidencije imovine, uključujući posebne obaveze za javna preduzeća i državna privredna društva.

Računovodstveni i upravljački rizici nesaglasnih procena

Neusaglašene ili zastarele knjigovodstvene vrednosti uzrokuju:

• Pogrešno i visinu amortizacije
• Lažnu sliku imovine i kapitala
• Pogrešne pokazatelje zaduženosti, profitabilnosti i likvidnosti
• Rizik da revizor izrekne primedbu ili modifikuje mišljenje

U praksi to direktno utiče na kreditne aranžmane, odluke NO, poverenje osnivača i ocenu rukovodstva.

Priprema za procese revizije

Revizor očekuje da su sve značajne pozicije proverene i dokumentovane. Neusklađene vrednosti mogu zahtevati hitne ispravke, dovesti do zastoja u izveštavanju i povećati rizik od negativnih nalaza interne i eksterne kontrole.

Zašto je neophodno angažovati nezavisno procenitelja

Kvalifikovani procenitelj koristi:

• Tržišne, prihodovne i troškovne pristupe prema međunarodnim standardima (IVS)
• Metodologiju usklađenu sa zahtevima IFRS 13 (definicija fer vrednosti)
• Tehničke inspekcije, evidenciju habanja i tehničkog stanja
• Uporedne podatke sa relevantnog tržišta

To obezbeđuje objektivnost i metodološku ponovljivost nalaza — elemente koji su ključni revizoru.

Sa proceniteljem se sarađuje ali mora biti nadgledan od strane uprave

Iako procenitelj poseduje stručna znanja, Zakonom o računovodstvu i MSFI je jasno utvrđeno: uprava je jedina odgovorna za tačnost prikazanih vrednosti.

U tom smislu, uprava mora:

• Obezbediti potpunu i tačnu dokumentaciju
• Dati procenitelju nesmetan pristup imovini, lokacijama i evidencijama
• Potvrditi obuhvat (scope) imovine koja ulazi u procenu
• Uskladiti procenu sa računovodstvenim politikama i klasifikacijom imovine
• Prekontrolisati logičnost i konzistentnost nalaza
• Dokumentovati komunikaciju i odluke povezane sa procenom

Bez aktivne uloge uprave, rizik od pogrešne procene značajno raste — a odgovornost i dalje ostaje na menadžmentu.

Uloga i značaj revizora

Bitna je uloga revizora iz sledećih razloga:

Prvo, procenjuje adekvatnost primenjene metodologije i procenitelja

On vrši:

• Evaluaciju kompetencija procenitelja
• Procenu racionalnosti izabranog modela vrednovanja
• Testiranje značajnih pretpostavki
• Procenu uticaja procene na finansijske izveštaje

Ako se revizor uključi kasno, rizik je da će osporiti metodologiju, obuhvat ili rezultate, što može dovesti do naknadnih korekcija i zastoja u završavanju bilansa.

Drugo, njegovo rano uključenje smanjuje verovatnoću modifikovanog mišljenja

Blagovremena komunikacija sa revizorom smanjuje verovatnoću:

• Kvalifikovanog mišljenja
• Skretanja pažnje
• Negativnog nalaza interne kontrole
• Dodatnih pitanja državnih i nadzornih organa

Treće, bitan je faktor integrisanog pristupa izveštavanju

Najbolja praksa (preporuke IFAC i međunarodne prakse) jeste da:

• Uprava definiše obuhvat procene
• Konsultuje revizora o metodologiji i procenitelju
• Obezbedi da su svi ključni rizici vrednovanja unapred adresirani